Prema pisanju Archives of General Psychiatry, otprilike pola miliona tinejdžera bori se s poremećajima u ishrani, a jedna od sto devojaka u dobi između 10-20 godina pati od "anorexie nervose" – odbijanja unošenja određenog broja kalorija u telo iz preteranog straha od gojenja.
Četiri studentkinje od njih 100 pate od bulimije, poremećaja koji podrazumeva povraćanje ili korištenje laksativa kako bi se izbeglo nakupljanje kilograma.
Uz ovu statistiku, važno je znati kako prepoznati simptome ovih poremećaja i kako pomoći prijateljici ili članici porodice za koju posumnjaš da pati od jednog od ova dva poremećaja.
1. Iznenada se mnogo zanima za hranu, brojanje kalorija i praćenje svoje težine
"Jedan od prvih znakova problema je iznenadan interes za hranu, kalorije i težinu", objašnjava Sara Džej Blejk, specijalistkinja za poremećaj u iskrani.
"Ovo se može preklopiti i sa promenom onoga što tinejdžer "dozvoljava" da pojede. Možeš da primetiš da iznenada više kuva i peče, ali ne učestvuju u klopanju toga što naprave. U početku se može činiti da je jednostavno na dijeti, ali ovakvo ponašanje lako sklizne u teži poremećaj nad kojim tinejdžeri više nemaju kontrolu." U stvari, istraživanja pokazuju da čak 35 odsto osoba koje krenu na dijeti razviju neki patološki poremećaj, a među tim osobama čak 25 odsto njih razvije poremećaj u ishrani.
2. Iznenada otkrije strast prema vežbanju i fitnesuJedno je ako ti je drugarica "naložena" na vežbanje, plivanje ili trčanje na traci u teretani jer želi pobošati svoje zdravlje, ali ako vežbanje postane prečesto i prenaporno, moguće je da ima poremećaj u prehrani. Česti pokazatelji da vežbanje više nije zdravo su nastavak naprezanja čak i kad se razboli ili povredi, pa čak i nakon što je doktor upozori da bi trebalo manje da vežba. Jednostavno – ne može da prestane.
3. U kratkom periodu je drastično oslabilaU adolescentskom dobu, to je drastičan ili primetan gubitak kilograma u relativno kratkom periodu, objašnjava psiholog Megan Fehan iz Njudžerzija. "Uprkos tome, anoreksiju najčešće ne prepoznaju ako je osoba u startu bila gojazna ili malo deblja pa naglo smrša. Iako je smršala do neke "normalne" kilaže, bitno je posmatrati u kojem je roku do toga stigla." Brz gubitak kilograma nikada nije dobar znak.
4. Pojave se i drugi zdravstveni problemi sa svojim simptomima "Drugi medicinski simptomi su gubitak menstruacije, neprestani osećaj hladnoće ili vrtoglavice, slabljenje kose ili abnormalan rast dlaka na licu ili rukama", objašnjava Fehan. Tinejdžerka koja se bori s bulimijom može imati otečene obraze, poput hrčka, zbog oticanja parotidnih žlezda koje pokušavaju da kompenzuju gubitak tečnosti u ostatku tela. Može se pojaviti i karijes, oštećenja zuba, bol u trbuhu, viroze i krvave oči (od pritiska samo-izazvanog povraćanja).
5. Praktikuje određene rituale vezane uz hranuOvo se može očitavati u klopanju samo malenih zalogaja ili premeštanju hrane na tanjiru. "Česta reakcija koju prilikom dijagnostifikovanja čujem od roditelja je da njihova deca jedu. Iako anoreksičari mogu u potpunosti preskakati obroke, mnogo češće ipak jedu – samo u izrazito malenim porcijama i količinama. Takođe u potpunosti izbacuju neke namirnice ili grupe namirnica.
6. Iznenada počne da se hrani rigoroznije ili potpuno promeni način ishraneDrugarica iznenada odluči postati vegetarijanka, zatim veganka, zatim veganka koja jede samo sirovu hranu, a zatim ne želi jesti ništa s glutenom. Uglavnom, počinje da postavlja neka ograničenja vezana uz hranu, a koja nemaju nikakvog objašnjenja – čak ni onog da joj je žao pilića koje je videla negde na selu.
7. Odjednom je nedruštvena i povučenaJedan od klasičnih simptoma je povlačenje iz društva kako ne bi osetila potrebu za hranom. Možda ćeš primetiti da drugarica ne želi jesti u školi ili ćeš je videti kako baca ručak koji je ponela od kuće, a ako je pitaš da nešto pojedete reći će da je već ručala ili će jesti kasnije. Uprkos izjavama, nikad ne jede. Drugi je simptom povezan s ovime: može početi drugačije da se ponaša, padne u depresiju ili naglo menjati raspoloženja, da bude razdražljiva pre, posle ili za vreme uobičajenih termina za obrok.
8. Ono što vidi u ogledalu nema veze sa stvarnošćuSvako s vremena na vreme bude prekritičan prema svome telu, posebno u tinejdžerskim godinama, ali ako ti je drugarica posebno negativna u vezi svog izgleda, to bi moglo da upućuje na poremećaj u ishrani. Loše mišljenje o svome telu i liniji odraziće se i na samopouzdanje kojeg će biti sve manje.
Ukratko, ukoliko primetiš da nečije ponašanje u vezi hrane onemogućava normalan život toj osobi, trebalo bi intervenisati i pokušati da joj se pomogne. U proseku je potrebno 5-7 godina da se osoba s poremećajem u ishrani izleči. Ako posumnjaš na problem – vrlo verojatno postoji.
(TheStir)
