Iako telo izbacuje urin da bi se oslobodilo od neželjenih hemijskih supstanci, to ne znači da je on štetan. Tačnije, sastav urina i morske vode se ne razlikuje previše.
Urin se sastoji od 95% vode a u sebi sadrži i jone natrijuma i hlorida. Morska voda takođe u svom sastavu ima natrijum i hlorid, samo u većoj koncentraciji. Obe tečnosti u sebi sadrže i kalijum. Kada "izađe" iz tela urin je takođe sterilan. Tek kada napusti telo, urin počinje da privlači milione bakterija, ali ništa od toga neće ubaciti u vodu.
Naučnici tvrde čak i kada bi svi stanovnici Zemlje urinirali u moru u istom trenutku, štete ne bi bilo. Urin je sam po sebi bezopasan, a još kada se pomeša sa morskom vodom postaje beznačajan. Postoji mnogo više štetnih stvari u morima i okeanima od našeg urina.
Nedavno istraživanje pokazalo je da čak 62% kupača urinira u moru, ali količina samog urina koji se "pusti" u more je veoma mala, ma koliko god se to činilo velikim, i ma koliko god plaže bile pune turista koji radije skoknu u vodu nego do toaleta.
Ali u moru ne uriniraju samo ljudi, nego i životinje koje žive u njemu, pa tako samo jedan kit dnevno u vodu "ispusti 970" litara urina. Naučnici ipak apeluju da ne urinirate u zaštićenim područjima, bazenima, manjim jezerima jer to ipak može da dovede do zdravstvenih problema.
(Blic)
