Branislav Lečić, za razliku od većine kolega, leto provodi radno snimajući film „Branio sam Mladu Bosnu“. Posle mnogo godina vratio se i na pozorišnu scenu, a kritika je podeljena u oceni kako je dočarao lik Branislava Nušića u predstavi „Rođendan gospodina Nušića“, po tekstu Dušana Kovačevića. U razgovoru za Kurir Lečić se osvrće na umetničku godinu iza sebe i govori o iluzijama koje je izgubio kao glumac i političar.- U filmu „Branio sam Mladu Bosnu“ Srđana Koljevića igram glavnog austrougarskog policajca Ivasjuka, koji je pratio proces i, naravno, na određeni način najavljivao novo doba u kojem štampa ima veći uticaj od gole sile.Kritika hvali vašu ulogu u drami „Unosno mesto“ po tekstu Aleksandra Ostrovskog. Da li ste razočarani što vas je zaobišlo najvažnije priznanje - Sterijina nagrada?- Operisan sam više od razočaranja i oduševljenja. Nemam nikakva očekivanja kad je o nagradama reč.Gledali smo vas u novoj predstavi Dušana Kovačevića. Koja je vaša prva asocijacija na pomen Branislava Nušića?- Na Nušića mi je uvek asocijacija smeh i kako se u Srbiji sve ponavlja. On je imao težak život i dugo godina se borio da bude shvaćen kao ozbiljan pisac jer je pisao komedije o našem mentalitetu. Pravi je naslednik Jovana Sterije Popovića. Danas imamo pisce Dušana Kovačevića i Aleksandra Acu Popovića, koji su nastavak tog komediografskog korena. Kroz smeh mi se praznimo i najbolje govorimo o sebi samima.Zašto se Nušićeva Srbija mnogo ne razlikuje od današnje?- Ni Engleska o kojoj je Šekspir pisao se mnogo ne razlikuje od današnje. Zato su Nušić i Šekspir veliki pisci jer su pogodili šta je sastavni deo ljudske prirode, bez obzira na vreme i generacije.Koje ste iluzije vremenom izgubili kao glumac?- Izgubio sam iluziju da umetnost može na kratak rok nešto da promeni. Ona je dugotrajna misija bez koje nema promene ni smisla života. Dok većina ljudi to ne bude shvatila, nećemo imati meru za sve i napraviti ravnotežu između svog materijalnog i duhovnog kosmosa. Međutim, zadatak umetnika je, dok ne budemo imali takvo stanje, da čuva umetnost i da je projektuje što može više kroz sopstveni život.A koje u politici?- Isto. U Srbiji je nemoguće da kao u košarci postigneš tri poena i promeniš rezultat utakmice. Da bi se reforme brže sprovodile, neophodna je ozbiljnost i volja ne samo političara već i građana.
O TasovcuUVEK JE LOŠE BITI MINISTAR KULTUREDa li je ministru kulture Ivanu Tasovcu teže nego vama kad ste bili na toj poziciji?- Pozicija ministra kulture nikad nije dobra. Nema tu bolje ili gore, uvek je loše. Ne mogu da procenim šta će Tasovac uraditi na tom mestu. Mnogo ga cenim jer je mnogo uradio za Beogradsku filharmoniju, a da li će uspeti da napravi iste menadžerske rezultate kao ministar, videćemo.
