I da posle uloge Stivena u Oskarom nagrađenom "Lovcu na jelene" ništa više nije odigrao, američki glumac Džon Sevidž (65) ostao bi zabeležen u svetskoj istoriji filma. Pamtimo ga i kao Kloda Bukovskog iz Formanove "Kose". Bili su to zlatni dani njegove karijere koja, evo, još traje, "ojačana" poslovima producenta i kompozitora.
Do sredine devedesetih slavu je stavljao i u službu borbe protiv aparthejda, sa Mandelom. Učio je mlade u Južnoj Africi da, za male pare, prave dokumentarce. Danas je, kaže, veza sa Crnim kontinentnom jednostavnija, zahvaljujući internetu. A i jača je - glumčev unuk je Afroamerikanac, a druga supruga južnoafrička TV zvezda.
Ovih dana Sevidž boravi u Srbiji, gde snima film i seriju "Bićemo prvaci sveta" Darka Bajića, o pionirima jugoslovenske košarke i prvoj zlatnoj medalji osvojenoj u Ljubljani, 1970. Igra Vilijama Džonsa, jednog od osnivača FIBA, čoveka koji je u nama video veliki potencijal i rado nam se vraćao.
U pauzama snimanja glumac odlazi u prestoničke restorane, obišao je Kalemegdan, muzeje... Na pitanje šta je presudilo da prihvati ulogu ovu ulogu, Džon Sevidž kaže: "Nikada nisam bio u Srbiji, a kada su me pozvali i objasnili da je reč o priči koja ima dušu i smeštena je u prošlost. Čim sam stigao, shvatio sam da imam posla sa skromnim, ali ljudima bogatim iznutra. Ovo iskustvo nikako nije trebalo propustiti. Postali smo zatvoreni, uplašeni, osećamo bes. Potrebna nam je umetnost da bi nas približila, a ova priča o mladim ljudima koji slede svoje instinkte da bi stvorili bolji svet, ima tu moć. Volim ovaj film jer govori o mladima koji zahvaljujući veri i snovima uspevaju nemoguće - da osvoje svetsko zlato. Želeo sam i da, pre nego što postanem prestar, vidim što više od ove sjajne planete. Moj unuk je novinar i mnogo putuje, ide u Jordan, Južnu Afriku... I ja kao glumac imam tu priliku, pa ponekad mislim da sam dobio više nego što zaslužujem. Moram da budem pažljiv sa tim, jer možda dođe vreme za naplatu.
Znate li nekog srpskog košarkaša?
Ne pamtim imena. Znam samo da ima mnogo ljudi iz bivše Jugoslavije, veoma talentovanih za košarku. Godinama sam o njima slušao i čini mi se da su igrači iz ovog dela sveta disciplinovaniji. A možda je to samo iluzija. Svi maštaju o tome da zarade veliki novac kakav imaju vrhunski sportisti, ali na putu ka tome zaborave na sam sport. Sportski okršaji me sve više podsećaju na gladijatorske borbe iz rimskog Koloseuma. Zato volim da gledam kako deca igraju. Ja sam nizak, ali kada sam bio mali, igrao sam košarku sa momcima mnogo višim od sebe. I baš sam se zabavljao.
Džons je u našim košarkašima prepoznao ljude koji nadilaze ovaj prostor. Vidite li vi nešto u nama što niste ni slutili pre dolaska?
Kada je reč o glumcima, uočio sam da su istovremeno i atlete. Disciplinovani su kao baletski igrači. Iznova i iznova igraju košarku. Ne znam kako im to uspeva. I o narodu sam mnogo naučio. Imate sjajnu energiju, skromni ste i inteligentni. Svi delujete zdravo jer ste vitki. Baš uživam u Srbiji! Kod vas je i vazduh bolji, i zaista se molim za vas da nastavite tako, jer imate mnogo potencijala. Voleo bih da što više dece odavde poseti Ameriku, ali i da moj deo sveta više investira u vaš. Uvrnuto je šta nam radi politika.
(Novosti)
