Legenda jugoslovenskog filma Boro Stjepanović mirno provodi penzionerske dane na Cetinju. Ne gleda televiziju, osim fudbala, i veoma retko daje intervjue jer ne želi da priča za medije kada nema povoda. Naša ekipa napravila je razgovor s njim povodom velike uloge u filmu „Jesi li ti to došao da me vidiš?“ u režiji Milana Karadžića, gde tumači lik starca Maksima, kome je bitnije da sagradi sebi spomenik za života od belog mermera nego to kako njegovi naslednici žive.Da li su bile neke posebne pripreme za ulogu?- Najbolje uloge sam napravio radeći s Milanom. Mnogo sam mislio o svom liku. Kako prolazi vreme, sve manje znam, a sve bolje igram. Znanje prelazi u neko moje iskustvo, stapa se sa mnom i postaje ja. Kako kažu, neko slika ceo život i na kraju ispadne da je slikao svoj portret. Tako i ja. Pravim lik u Milanovim okvirima, ali kada dovoljno radim da to ispadnem ja, i kada publika veruje da to ja i jesam, onda je to pokriće. I koliko god se ne slažem sa likom, branim ga do kraja.Nema vas poslednjih godina u serijama?- Ima me dovoljno. Toliko da u mojim godinama imam vremena da mi ostane i za druge stvari kao što su selo, čitanje. Malo sam na Cetinju, malo na moru. Slobodan sam umetnik, pa, kad me neko pozove, ja snimam.Da li vam se dopadaju današnje TV serije i filmovi?- Ne gledam ja to. Ali nadam se da će naš film biti sasvim drugačiji. Ove sapunice, dugačke, izvlačenje iz malog mozga, priče tipa pleti, pa vezi, pa blebeći samo da duže traje. Filmovi koji se sada snimaju meni ne odgovaraju. Svi su negativni, svi su ružni, svi su razbojnici, sve je odvratno, život je grozan. Nije. Život je težak, ali je lep.Publika vas pamti po ulogama poštara, koje su donekle obeležile karijeru?- Ja nisam iz nekog drugog sveta. Ja sam taj. Nastojim da u ovom životu učinim sve što je potrebno. Gadim se priča o umiranju, herojstvu, žrtvovanju, ratovima, budućem životu i budućim generacijama. Zaboravljamo da živimo sada. Rekao sam ženi da me sahrani tajno bez tih obeležavanja.
O ministru kultureTASOVCA ZNAM SAMO PO FRIZURIŠta mislite o ministru Ivanu Tasovcu, sinu vašeg kolege Predraga?- To je njegov sin? Sa Tasom sam glumio mnogo puta. Fenomenalan čovek, gospodin, sjajan glumac. O ovom Tasovcu ne znam mnogo osim o njegovoj frizuri. Bilo mi je čudno otkud on u ovoj političkoj instalaciji. Zamišljao sam ga kao nekog ko je dalje od toga.O porodiciRAT SAM PREŽIVEO ZAHVALJUJUĆI SINUNerado govorite za medije...- Ne pratim mnogo politiku i novine. Moj sin Marko je vaš kolega. On je tolerantniji od mene. Za vreme rata čak sam ga pustio da on bude otac. Ja sam ekstreman u emociji, žestini kojoj sam sklon. A on me je tapšao, tešio, umirivao.O Žarku LauševićuPRIHVATIO ME JE KAD SAM IZGUBIO SVEKako gledate na najavljen povratak Žarka Lauševića?- To je vrlo osetljivo pitanje. On je taj koji sad treba da odluči da li da igra. Žarko je bio moj dobar prijatelj. Neko ko me je za vreme rata prihvatio i tešio kada sam izgubio sve u Sarajevu. Sećam se večeri u Zvezdara teatru kada me je grlio i plakao umesto mene.
