Nema čoveka koji nije voleo i kome nije poznat sav glumački opus velikog barda jugoslovenske kinematografije Pavla Vuisića. Važio je za nesvakidašnjeg, nepredvidivog i živopisnog čoveka koji nas i posle smrti zasmejava i iznenađuje.Bard jugoslovenske kinematografije Pavle Vuisić nikoga nije ostavljao ravnodušnim. Njegove kultne uloge i brilijantna gluma svima su ostale u sećanju, a posebno je ostao upamćen po ulozi Paje Čuture u seriji „Kamiondžije” u kojoj je rame uz rame glumio sa još jednim velikanom srpske glumačke scene Miodragom Petrovićem Čkaljom.
Pavle Vuisić rođen je 10. juna 1926. u Beogradu, dobitnik je mnogih prestižnih nagrada među kojima su Zlatna Arena u Puli, Car Konstantin u Nišu, Oktobarska nagrada u Beogradu...
Velikan srpske scene preminuo je 1. oktobra 1988. godine. u Beogradu, a evo šta je glumac napisao u testamentu:
"Testament Pavla Vuisića, rođenog od majke Radmile i oca Miša, koji dana prvog novembra 1982. godine, pri čistoj svesti i zdravoga uma sastavlja ovu poruku. Mirjani, ženi mi, sve što imam za slučaj da odapnem, ostavljam, s tim da razumno rasproda ili otuđi imovinu moju, odnosno svoju, a ako ne bude u stanju da imovinom raspolaže, da to samo sud može uraditi. Mirjana, ako posle mene ostane, ima da me sahrani sa svim adetima i čestima crkve pravoslavne, sa šest popova da se pred mojim telom vide i čuju.
Sahraniti me ima u grobnicu našu, govor posmrtni ili slično da se čuo nije. Ovih šest popova, koje za inat hoću, da se ono što se oko groba radi, rade i ćute. Neka u sebi pevaju. Pošto mislim mreti, što bih i onako sve ovo pisao, još da vas zamolim da mi niko nikakav govora, niti jedne reči ne progovori, jer ću se u grobu prevrnuti i ne samo prevrnuti, već i ustati iz groba da ga noću morim i da mu, njemu i svima, koliko ih je na svetu, j.bem mater”.
(Dnevno.rs)
