Razmaženi njujorški posetioci likovnih događanja navikli na ekskluzivne postavke tokom cele godine, pokazali su tako ogromno interesovanje za izložbu "Degenerisana umetnost: napad na modernu umetnost u nacističkoj Nemačkoj 1937", da su je organizatori produžili za cela dva meseca.Izložba je postavljena u muzeju nemačke i austrijske umetnosti s kraja 19. i prve polovine 20. veka nazvanog "Noje galeri" i otvorenog 2001. Muzej je smešten u palati na Petoj aveniji, preko puta Metropoliten muzeja, a kupila ga je porodica koja je stvorila kozmetičku imperiju Este Loder.
Budući da je reč o jevrejskoj porodici poreklom iz Austrije, jezgro muzeja je lična kolekcija, ali svake godine organizuje se barem jedna izuzetna izložba posvećena periodu i regionu kome je posvećen muzej.
Pošto izložba o umetnosti koju su nacisti proglasili za degenerisanu još traje, nema podatka o broju posetilaca ali kada je saopštena odluka da se produžuje navedeno je da su već oboreni dosadašnji rekordi.
Do sada je po Evropi bilo izložbi dela kojima su nacisti dodelili epitet "degenerisana", a jedna je pre dvadesetak godina organizovana i u Kaliforniji.
Ovoga puta, međutim, kustosi koje predvodi profesor istorije umetnosti dr Olaf Peters iz Halea su odlučili da izlože samo najbolja dela isključivo nemačkih umetnika koji su bili pioniri moderne severne Evrope - od ekspresionizma, dadaizma, preko avangardnih grupa kao sto su "Di brike" i škola za savremeni dizajn "Bauhaus", do časopsa "Der sturm".
Da bi publika stekla pravu sliku šta se zbivalo od dolaska nacista na vlast do konačnog obračuna sa degenerisanom umetnošću, prikazan je deo dveju izložbi održanih istovremeno u Minhenu 1937.
U novosagrađenom Muzeju moderne nemačke umetnosti tada je postavljena izložba zvanične umetnosti iza koje je stao lično Hitler, neuspelo "mazalo" sladunjavih austrijskih pejsaža, pa prema tome i ceo nacistički establišment, a u jednoj šupi su bila postavljena dela anatemisanih umetnika koja su, da bi izgledala još ružnije, postavljena bez ikakvog reda i još su neke slike bile iskrivljene.To su bila dela umetnika kao što su Ernst Kirhner, Maks Bekman, Pol Lle, Vasilij Kandinski, Lasar Segal, vajar Ernst Barlah, Georg Gros i drugi koji su ušli u sve udžbenike kao najveća imena prošlog veka.
Sada, na izložbi u Njujorku, zaista dolazi do izražaja sva veličanstvenost triptiha Maksa Bekmana "Odlazak", koji je danas ponos njujorškog Muzeja moderne umetnosti, dok odmah pored njega visi triptih Adolfa Ziglera "Četiri elementa: vatra voda, zemlja, vazduh", koje personifikuju četiri ženska akta, a izgledaju kao da su ih slikali studenti neke provincijske akademije. Taj triptih je Hitler voleo do te mere da ga je držao u svom kabinetu.
Vrhunac kića u tom maniru su i ostala dela te arijevske umetnosti koja neodoljivo podsećaju na ono što je Staljin proglasio za socijalističku umetnost koja podiže moral radnog naroda.
Pored pedestetak ulja, uglavnom velikog formata, tridesetak radova na papiru, nekoliko skluptura i značajnog broja fotografija, najvažniji eksponat je popis slika degenerisane umetnosti prikupljenih da budu dokazni materijal za izložbu u Minhenu.
Tu je i popis slika koje su obišle više gradova u Nemačkoj i poslužile kao propagandni materijal kako bi Nemci razumeli zašto su ta dela anatemisana kao proizvod degenerisanih umova, ili "retardiranih" kako su označili Paula Klea.
Dragocen je takođe i jedan kratak film koji je snimljen u nacističkom ministarstvu propagande na kojem se perfidno prikazuju dela antičke Grčke i Rima, Mikelanđelov David recimo, kao primeri arijevske estetike koju treba da slede umetnici dostojni da predstavljaju rajh.
Iznad izloženih eksponata vise prazni ramovi na kojima pišu imena nekih od više hiljada slika proglašenih za plod anatemisanih umetnika a koja su nacisti uništili. Nacisti su inače sva dela koja su dobila takav epitet izbacilli iz svojih muzejskih zbirki, neka su sklonjena u magacine, veliki broj je prodat na aukcijama u inostranstivu, a za mnoga koja su konfiskovana ni danas se ne zna gde su.
Igrom slučaja, premijera filma "Čuvari nasleđa" sa Džordžom Klunijem i Metom Dejmonom, koji igraju istoričare umetnosti i stručnjake koji tragaju za nestalim delima tokom Drugog svetskog rata, održana je pre otvaranja izložbe i organizatori ne kriju da je to bila srećna okolnost jer je podstakla interes za izložbu.
