Ljuba Tadić je bio stalni član Beogradskog dramskog pozorišta, Narodnog pozorišta, Ateljea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u kojima je ostvario veliki broj zapaženih uloga. Glumio je u više od 60 filmova i u mnogim radio i televizijskim dramama.Rodno mesto Ljube Tadića bilo je Uroševac na Kosovu.Otac mu je bio Čačanin koji je predavao istoriju u gimnaziji na Kosovu tako da su se on i njegova tri brata rodili tamo.Studije glume završio je 1953. u klasi profesora Joze Laurenčića. Počeo je u pozorištu „Joakim Vujić" u Kragujevcu, ali je igrao i u Beogradskom dramskom pozorištu, Narodnom pozorištu u Beogradu, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, u alternativnom pozorištu „Magaza" koje je zajedno sa suprugom Snežanom Nikšić osnovao 1983.Svoje penzionerske dane Ljuba Tadić provodio je sa prijateljima, a najčesce se mogao videti u popularnoj beogradskoj kafani „Madera" u koju je Ljuba ušao kao mladić.Na primedbu da se i danas misli kako je to moćna kafana u Beogradu u kojoj se vodi politika, ona visoka, ali i ona fudbalska, popularni glumac oje jednom prlikom odgovorio:"Sve nas je manje i manje. Otkad je umro Aca Obradović nista više nije isto. Odavno 'Madera' više nije ta moćna kafana o kojoj govorite. Sada sedimo, uglavnom, mi penzioneri i komentarišemo ono sto smo videli na televiziji i pročitali u novinama. Pričamo o politici i fudbalu. A to je jedino što zanima nase ljude. Nemojmo imati iluzija da ce neko pričati o knjizi koju je pročitao ili predstavi koju je video."Danas se velika scena Jugoslovenskog dramskog pozorišta zove "Ljuba Tadić".
Inače, slavni glumac je poznat i po maestralnoj ulozi majora Kursule u legendarnom filmu "Marš na Drinu". Taj film će ostati upamćen i po tome što se u tom filmu prvi put čuje i psovka u našoj kinematografiji.
"Po scenariju je trebalo i ja da odem na konju sa Gavrićem...ali ja sam voleo da ostavim Kursulu tamo na Ceru. To je nekako lepše, jer sam voleo tog Kursulu, tu ulogu, tu ličnost. Lepo napisana ličnost, lepo postavljena. I ubeđivao sam Žiku da treba da poginem, a Žika se nije složio sa tim. Pošto je ekipa bila kompaktna, svi su bili sjajni tamo, a bio je Duško Piros (Živković) sa kojima sam bio veliki prijatelj, on je pirotehniku pravio, pa sam Duška animirao da tu upali dve-tri granate...Našao sam jedan koren tamo i gospodina (Milorada) Markovića, on je snimao, zamolio da li on hoće? On je rekao da hoće. Bio mu je asistent Boža Miletić (1925-1997) i on je hteo da dođe. I mi smo to snimili kad se završilo snimanje. Žika je to čuo i ljutio se...Mi smo samo u jednom kadru to snimili. Dogovorili smo se, stavio kameru gospodin Marković, i ja treba da utrčim, Duško Piros da opali iza mojih leđa tu granatu, on me udari po leđima, ja da se naslonim na jednu granu, dođem na taj koren da sednem i pogledam u Drinu. Međutim, meni se koporan od one granate upali i počne nešto da me peče po leđima. Ja se okrenem tamo pogledam i kažem: "Drino...jebem ti" i spustim glavu kao da sam mtav. I kažem njima: "Gasite! Gasite!" Kaže: "Čekaj još malo da traje kadar" (smeh) Oni me onda obore i ugase mi onaj koporan pozadi. Nije mi ništa bilo. Međutim, dođe pregled materijala i na pregledu bio je umetnički direktor Radoš Novaković (1915-1979) gledao to zajedno sa Žikom. Ja nisam bio nego su mi pričali. I odjedanput je taj kadar bio, ali to se nemo snimalo, mi smo nasinhronizovali, i Radoš pita Žiku: "Šta ovo Ljuba kaže?" "To su oni sami tamo nešto muvali, ne znam ko je podvalio to...bez veze je to". "Pa šta kaže Ljuba u tom kadru?" "Pa kaže: 'Drino jebem te'. Kako to može da kaže?" To je prva psovka, to nije moglo da se pojmi da neko opsuje. Radoš skoči pa kaže: "Žiko to je kraj filma! Pa to je super!"... i tako su oni umontirali i tako bude kraj filma. Nije bilo ono na konju odlazimo u dalji rat, zasvira "Marš na Drinu" i onda se završi. Taj kadar mnogi pamte. Ja sam putovao po svetu, bio u Australiji, Americi, Kanadi...i svi oni imaju te kasete i gledaju te filmove, i svi govore i citiraju...To je bila prva psovka", rekao je legendarni Ljuba Tadić u jednom intervjuu.
(Dnevno/aleksandararezina.blogspot)
