Sedam godina rada uloženih u debitantski film „Ničije dete“, ovenčan nagradama u Veneciji, potpuno se isplatilo Vuku Ršumoviću. Upravo toliko vremena je prošlo od trenutka kad je reditelj i scenarista čuo za istinitu priču o dečaku kog su lovci pronašli u šumama Bosne do ovacija publike na jednoj od najprestižnijih svetskih filmskih manifestacija. S Vukom smo razgovarali u Kikindi, na festivalu dečje muzike Ta se pesma ljubav zove, na kojem je njegovom ocu Ljubivoju Ršumoviću pripala nagrada za životno delo, a on ju je preuzeo umesto njega.Koliko vam je otac pomogao tokom pisanja scenarija i snimanja filma?- On je u raznim fazama čitao scenario i davao sugestije. Bio mi je stalna podrška. Razgovori sa ocem pomogli su mi da bolje definišem to što želim. Ipak, u jednom trenutku potpuno sam se odvojio i preuzeo sve u svoje ruke. Ljubivoju još nisam pokazao film, iako stalno insistira da ga pogleda. „Ničije dete“ čuvam za beogradsku premijeru na Festu.U potpunosti ste ostvarili ideju koju ste imali?- Rano sam odlučio da želim da napravim igrani, a ne dokumentarni film, i da akcenat stavim na pripadnost. Sudbina dečaka Harisa na mnogo nivoa govori o pripadnosti. On ne zna ko su mu roditelji, odrastao je s vukovima, a u vreme raspada države etnički identitet izbija u prvi plan. Nasumično dato ime dečaku na kraju određuje njegovu sudbinu. Sa ovim filmom sam prošao sve faze razvoja, i to je za mene bila velika škola.
Da li je bilo teško da pronađete Harisa?- Potraga za dečakom koji bi mogao da iznese ovu priču dugo je trajala. Radili smo kastinge po osnovnim školama u Beogradu, a potom u dramskim studijima. Našao sam neke druge likove, ali ne i njega. Otišao sam do Sarajeva i našao dečaka koji je fizički odgovarao. Dopao mi se, ali je njegov deda rekao da unuk neće moći da ode u Beograd jer nema ko da mu bude pratnja. Srećom, ubrzo smo pronašli Denisa Murića. Odmah mi je bilo jasno da je on prava osoba. Bila mi je važna njegova emocija i što telesno može da ispuni zahteve. Presudila je i njegova izražena imaginacija.Posle ogromnog uspeha u Veneciji sigurno stižu brojne ponude za festivale.- Pozvani smo na dvadesetak. Nakon Venecije, film je prošao skoro celu Italiju. Prvo naredno prikazivanje biće na festivalu u Zagrebu, a posle toga idemo u Abu Dabi. Imaćemo premijeru u Grčkoj, na njihovom najvećem festivalu Panorama. Dobili smo poziv za učešće na festivalu srpskog filma u Australiji.
NadaMOŽEMO DO OSKARAKakve su šanse da „Ničije dete“ bude srpski kandidat za Oskara?- Nismo ispunili kriterijume za ovu godinu jer film nije ušao u bioskopsku distribuciju. Sve smo odložili za sledeću godinu. Vrlo je značajno što će na festivalima „Ničije dete“ videti mnogo producenata i ljudi koji se bave filmom. To stvara klimu potrebnu za Oskara. Iskreno se nadam da ćemo iduće godine biti barem u najužem izboru za srpskog kandidata za Oskara.
