SAN FRANCISKO - Možda zvuči kao naučna fantastika, ali bakterije unutar nas - kojih, inače, ima 100 puta više nego naših ćelija u celom organizmu - utiču i na naš mozak i na naše raspoloženje, pa mogu da nas nateraju da jedemo ono što je potrebno njima, a ne nama, tvrde naučnici. To je jedan od razloga ekstremne gojaznosti, koja danas dostiže nivo pandemije.PotrebeMikrobi utiču na izbor hrane i nisu samo pasivni organizmi koji čekaju da uzmu sastojke koje im pošaljemo, pokazalo je istraživanje naučnika sa Univerziteta Kalifornije, Univerziteta Arizone i Univerziteta Novog Meksika.Različite bakterijske vrste imaju različite potrebe. Neke vole da se hrane masnoćom, druge šećerom. One ne samo da ratuju jedna s drugom za hranu i utočište u svom „ekosistemu“, našem sistemu za varenje, već imaju i drugačije ciljeve. Naučnicima nije najjasnije kako se to dešava, ali veruju da zajednica mikroba može da utiče na naše odluke otpuštajući signalne molekule unutar creva. Kako je sistem za varenje povezan sa imunološkim, endokrinim i nervnim sistemom, ti signali utiču na ponašanje.
- Bakterije iz stomaka su pravi manipulatori. One imaju različite interese i neki od njih se poklapaju s našim interesima, a neki ne - kaže dr Karlo Mali, jedan od autora istraživanja.Na sreću, kaže on, to je „dvosmerna ulica“. I mi možemo da utičemo na ove „mikroskopske i jednoćelijske goste“ namerno menjajući ono što jedemo.PromenaIstraživanja pokazuju da bakterije utiču na naše odluke o ishrani delom preko pneumogastričnog živca, koji povezuje 100 miliona nervnih ćelija iz creva s mozgom.- Mikrobi su sposobni da manipulišu našim ponašanjem i osećanjima promenom nervnih signala u pneumogastričnom nervu. Oni menjaju receptore ukusa, stvaraju toksine, ali i odašilju hemijske nagrade - kaže Atena Aktipis, član tima istraživača.
