Rade Pribićević, direktor za korporativne i regulativne poslove holdinga „Danjub fuds grup“ iz Engleske, u čijem su vlasništvu „Knjaz Miloš„, konditorska kompanija „Bambi“ i pet mlekara iz sistema „Imlek“, izjavio je za Kurir da oni očekuju smanjen obim poslovanja, ali da će i pored toga morati da povise cene proizvoda, jer su krediti koje ova kompanija uzima od svetskih banaka sada mnogo skuplji, pa će ta razlika biti ukalkulisana u cenu namirnica.
- Ko god kaže da se efekti krize neće osetiti u našoj zemlji, ili laže, ili nema pojma o čemu priča! Naša kompanija je pretrpela možda najveću štetu jer nije uspela da proda „Knjaz Miloš„ pošto zainteresovane firme nisu bile u mogućnosti da od banaka dobiju kredite za kupovinu - izjavio je Pribićević i dodao će, u zavisnosti od razvoja situacije na svetskom tržištu, za otprilike dva meseca znati na koji način će poslovati tokom 2009. godine.
Na pitanje da li planiraju otpuštanje radnika ukoliko se kriza nastavi, Pribićević je odgovorio da se nadaju da primene drastičnih mera neće biti jer se njihova kompanija bavi proizvodnjom i prodajom osnovnih životnih namirnica, koje će potrošači u svakom slučaju morati da kupuju.
Manfred Asamer, vlasnik austrijske kompanije „Asamer“ u čijem sastavu u Srbiji posluje „Alas holding a.d.“, koji je privatizovao cementaru u Beočinu, izjavio je da kod investitora, ali i potrošača postoji strah od globalne krize, tako da trenutno niko neće da ulaže.
- Situacija je vrlo opasna jer je ceo ciklus trgovine i proizvodnje zaustavljen. Proizvodnju betona nismo stopirali, ali smo bili prinuđeni da obustavimo posao s nekretninama, jer banke neće da finansiraju, tako da ne možemo da poslujemo kao ranije - izjavio je Asamer i dodao da će se posledice krize osetiti tek naredne godine.
Milan Dinić, projekt menadžer „Rafinerije nafte Beograd“, koja se od jula 2007. godine nalazi u vlasništvu grčke kompanije „Neohimiki“, izjavio je da će se u njihovom poslovanju i te kako osetiti uticaj ekonomske krize, jer su oni sa Agencijom za privatizaciju sklopili striktni ugovor o investiranju, koji se ne može menjati.
- Postoje neke stavke u ugovoru koje se ne mogu realizovati zbog novonastale situacije, ali predviđena finansijska ulaganja kao kupci smo dužni da ispunimo - objasnio je Dinić i dodao da im jedino može pomoći Agencija za privatizaciju, koja, prema njegovim rečima, ima prava da zbog ekonomske krize izmeni stavke ugovora i omogući im odlaganje planiranih ulaganja.
[ antrfile ]
„KARLSBERG“ OSTAJE U SRBIJI!
U javnosti se pre nekoliko dana pojavila informacija da se danska kompanija „Karlsberg“, koja je 2003. godine kupila pivaru „Čelarevo“, povlači sa srpskog tržišta. Isak Šeps, regionalni direktor ove kompanije za jugoistočnu Evropu, demantovao je te tvrdnje, ali je istakao da će zbog nedavnog povećanja cene vodoprivredne naknade kompanija biti primorana da preraspodeli svoja planirana ulaganja u proizvodne kapacitete u zemlje regiona.
- Imajući u vidu da su cene ovih naknada u Srbiji znatno više nego u zemljama regiona, odlučili smo da naša ulaganja samo preraspodelimo, što ne znači da ćemo napustiti srpsko tržište - istakao je Šeps.
POTREBNE NOVE INVESTICIJE
Ekonomista Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, u izjavi za Kurir naglasio je da najveći problem za Srbiju predstavlja nedostatak novih investicija, bez kojih je nemoguće finansirati deficit budžeta.
- Ekonomsko stanje naše zemlje pre svega zavisi od evropskog kreditnog tržišta. Ako ono oživi, odnosno ako budemo mogli da povučemo kredite, krizu ćemo osetiti u mnogo manjoj meri. Međutim, glavni problem predstavlja nedostatak novca, jer svetske banke trenutno ne žele da daju novac preduzećima, a bez novog priliva kapitala doći će do rasta inflacije, što se odražava na sve manju vrednost dinara - objasnio je Nikolić.
U javnosti se pre nekoliko dana pojavila informacija da se danska kompanija „Karlsberg“, koja je 2003. godine kupila pivaru „Čelarevo“, povlači sa srpskog tržišta. Isak Šeps, regionalni direktor ove kompanije za jugoistočnu Evropu, demantovao je te tvrdnje, ali je istakao da će zbog nedavnog povećanja cene vodoprivredne naknade kompanija biti primorana da preraspodeli svoja planirana ulaganja u proizvodne kapacitete u zemlje regiona.
- Imajući u vidu da su cene ovih naknada u Srbiji znatno više nego u zemljama regiona, odlučili smo da naša ulaganja samo preraspodelimo, što ne znači da ćemo napustiti srpsko tržište - istakao je Šeps.
POTREBNE NOVE INVESTICIJE
Ekonomista Goran Nikolić, saradnik Privredne komore Srbije, u izjavi za Kurir naglasio je da najveći problem za Srbiju predstavlja nedostatak novih investicija, bez kojih je nemoguće finansirati deficit budžeta.
- Ekonomsko stanje naše zemlje pre svega zavisi od evropskog kreditnog tržišta. Ako ono oživi, odnosno ako budemo mogli da povučemo kredite, krizu ćemo osetiti u mnogo manjoj meri. Međutim, glavni problem predstavlja nedostatak novca, jer svetske banke trenutno ne žele da daju novac preduzećima, a bez novog priliva kapitala doći će do rasta inflacije, što se odražava na sve manju vrednost dinara - objasnio je Nikolić.
