TOKIO - U kancelariji jedne tokijske firme svi su mislili da je Keni Hamada zaspao za radnim stolom. Pošto se ni posle dva sata nije budio, potapšali su ga i shvatili da je njihov kolega, u ranim četrdesetim godinama života, izdahnuo kao žrtva napornog rada. U zemlji poznatoj po disciplini i izuzetnoj predanosti poslu ovaj slučaj uopšte nije neuobičajen. Smrt zbog iscrpljenosti poslom ima i svoj naziv - karoši.

Srčani udar je najčešći uzrok karošija, koji sve više pogađa predane japanske radnike. Karoši se pojavio tokom posleratnog ekonomskog buma u Japanu, ali je sada ponovo počeo da uzima svoj danak. Od početka ‘60-ih i prve žrtve koja je nakon 40 dana neprekidnog napornog rada umrla od moždanog udara, kad je ovaj fenomen uočen i definisan, od karošija su umrle hiljade zaposlenih Japanaca.

Kod najvećeg broja umrlih zbog predoziranja poslom zabeležen je enormno visok broj prekovremenih radnih sati. Japanci imaju genetsku i kulturnu predispoziciju radoholizma, pa je prekovremeni rad gotovo normalna star. Mnogi, nažalost, to ne izdrže, odnosno potroše sami sebe, bez ostatka, do smrti.

Dok je većina žrtava dosad umirala od srčanog ili moždanog udara, kod sve većeg broja japanskih radnika se zbog iscrpljenosti danas razvijaju i psihološki poremećaji poput depresije, koja često dovodi do samoubistava.

Stručnjaci upozoravaju da je karoši već dobio novo lice - suicid. Kontinuirani stres zbog predoĐziranja poslom, koji prerasta u teške oblike depresije, tera ljude da izlaz nalaze u samoubistvu. Od 30.000 samoubistava počinjenih u Japanu prošle godine, smatra se da je 10.000 povezano s iscrpljenošću na poslu.

- Položaj zaposlenih je zbog globalne ekonomske krize sada još teži - kaže advokat Hiroši Kavahito, koji zastupa porodice žrtava karošija. Mnoge kompanije smanjuju broj zaposlenih iako je obim posla ostao isti, što je dovelo do porasta smrtnih slučajeva.
Japanska javnost zahteva od vlade da preduzme nešto kako bi se ovakvo stanje promenilo.    [ antrfile ]