Promena stavova u političkoj evoluciji jeste normalna stvar, kažu - s tim što je svakom normalnom čoveku jasno da je za takvu vrstu promene potrebno vreme. Više, dakle, nije neprirodno da političari pređu put od žestokih rivala do koalicionih saveznika. Međutim, kad se to desi u roku od samo nekoliko meseci, onda je to, ipak, jedan veoma neuobičajen fenomen!Primera radi, ako Zoran Živković, koji je do pre neki mesec tvrdio da je Dragan Đilas „bahati monopolistički tajkun koji je uništio DS i srpsko društvo, a učešće u vlasti iskoristio da se obogati“, danas sa tim istim Đilasom pravi koaliciju, ljudi naprosto ne znaju šta da misle o ovom savezu, osim da to nisu čista posla. Zar čovek koji je rekao da je za njega najgora uvreda da ga uporede s bivšim gradonačelnikom Beograda sada deli iste stavove kao on?! Nemoguće.Po svemu sudeći, ovo nije nikakav politički fenomen, već čista računica. Logično se nameće da dvojica političara i dalje imaju jednako loše mišljenje jedan o drugom, ali sad su očigledno primorani da se tapšu po ramenu i izveštačeno smeškaju. Jer Živković nema šanse da sam sa svojom Novom strankom pređe cenzus, a Đilasu je posle odlaska Borisa Tadića iz stranke dodatno pao rejting. Tako da njih dvojica, praktično, i nemaju za koga drugoga da se hvataju nego jedan za drugoga.Shodno tome, karta na koju njihov blok igra je „nikako sa Aleksandrom Vučićem“, jer su sve druge parole izlizali. A ni ova nije naročito uverljiva, ako se ima u vidu da je Đilas priželjkivao koaliciju s naprednjacima sve dok ga nisu smenili s mesta gradonačelnika.
