Vole nas više nego što možemo da zamislimo.Šetnja ulicama Rija uvek je nepredvidiva. Uz obaveznu dozu opreza, naročito u noćnim časovima, špartanje može da vam donese čitav niz svakakvih susreta. Jedan od njih je svakako i onaj sa brazilskim novinarom Pedrom Agilarom. Više nije u struci, pošto priprema doktorat (na državnom fakultetu). Prepoznao nas je čuvši da pričamo srpski i odmah nas pozdravio. Srpski mu je odličan.- Učio sam vaš jezik u Brazilu kod privatnog profesora iz Subotice. Zavoleo sam vaš narod na prvi pogled. Nakon toga sam nekoliko puta bio u Beogradu - počinje svoju neverovatnu priču Pedro, objašnjavajući da mu prezime na srpskom znači Orlović.- Napisao sam nekoliko tekstova za B92 prošle godine pod tim pseudonimom jer mi moja redakcija ne bi dozvolila da pišem.Pedro je prethodnih godina vozom proputovao sve republike bivše Jugoslavije, za šta je odvojio dva meseca svog života.- Sve te zemlje su prelepe, sutra bih se preselio na Balkan. Ipak, prvo moram da doktoriram, ostalo je u drugom planu.Koliko voli bivšu Jugoslaviju, svedoči i brojna literatura sa ovih prostora koju poseduje.- Jedan od dražih suvenira mi je majica s Titovim likom, koju sam kupio u Kumrovcu. Doskora sam čak i pisao blog na internetu koji sam nazvao Jugo-boj. Nažalost, nemam više toliko vremena, ali i dalje volim da pogledam neki vaš dobar film i čujem Bajagu ili Plavi orkestar - završava Pedro ovaj neobičan razgovor.
KolekcijaPOTRAGA ZA DRESOM SFRJPedro Agilar u svojoj kolekciji ima toliko toga vezanog za Jugoslaviju, ali mu fali jedna stvar.- Nigde ne mogu da nađem dres fudbalske reprezentacije Jugoslavije. Pronašao sam na internetu jedan primerak, ali bila je to loša kopija. Ako ima nekog u Srbiji ko bi mogao da mi pomogne, bio bih mu veoma zahvalan - poručuje Pedro.
