BEOGRAD - Prošlo je četiri meseca od majskih poplava, a rečni nasipi još nisu popravljeni. Kanali su prepuni mulja, crpne stanice neispravne, pa građani s pravom optužuju nadležne iz vodoprivrednih preduzeća da nisu učinili ništa da poplave ponovo ne naprave pustoš u Srbiji.
Prepušteni stihijiSudeći prema tvrdnjama nadležnih, imovina građana ostaće prepuštena vodenoj stihiji jer para za odbranu nema. Upravo strah od ponovne katastrofe kakva je njegov grad zadesila u maju naterao je Miroslava Čučkovića, predsednika opštine Obrenovac, da zatraži hitan sastanak Gradskog štaba za vanredne situacije kako bi upozorio na opasnost.- Ceo vodoprivredni sistem je zapušten. Lično sam inicirao sastanak gradskog štaba za vanredne situacije zato što još uvek nisu popravljene crpne stanice, nije urađeno pročišćenje svih kanala, već samo centralnih, i to može da izazove nove nevolje - kaže Čučković za Kurir i dodaje da je pitanje za vodoprivredna preduzeća zašto dosad nisu više uradila.
Da je dosad uloženih 20 miliona evra u obnovu kuća u poplavljenim područjima nezaštićena investicija, smatra i Marko Blagojević, direktor Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja.- Bila je dilema da li da se novac da za obnovu sistema zaštite od poplava ili da se da ljudima da poprave kuće. Potpuno sam svestan da sada i manja kiša može da izazove mnogo veću štetu od majskih poplava. Do sada je 9.000 domaćinstava dobilo 20 miliona evra i sada je ta investicija nezaštićena. Kao direktor Kancelarije mislim da je imalo više smisla da smo ovu investiciju uložili u sistem za zaštitu od poplava, ali bi u tom slučaju ljudi do proleća ostali bez kuća - ističe Blagojević.
Marić nezadovoljanDa je bolje sprečiti nego lečiti, smatra i Predrag Marić, načelnik Sektora za vanredne situacije, koji ističe da su majska iskustva s poplavama dovoljna opomena da se više mora raditi na prevenciji.- Brane i nasipi moraju da se poprave. Kad imate poplavni talas kao u maju, morate da popravljate nasipe, da ih dovedete u funkcionalno stanje. To je ono što se radi i što mora da se radi - kaže Marić.
Vodoprivredna preduzeća KRIVA JE VLADA, NE MIU JVP „Beogradvode“ tvrde da su u privremenu sanaciju oštećenih objekata do sada uložili 70 miliona dinara, izuzev u dva prodora na Savi, kao i da više nemaju para.- Čak i na te dve lokacije u međuvremenu je urađena dodatna zaštita u zaleđu. S druge strane, uprkos najavama, do današnjeg dana nisu pokrenuti postupci nabavke za radove na totalnoj sanaciji štete, a sve zbog nedostatka saglasnosti od Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima - kažu u „Beogradvodama“.Direktor „Srbijavoda“ Goran Puzović ne oseća se odgovornim što nasipi nisu sanirani i loptu prebacuje na Vladu.- Dostavili smo kompletan spisak objekata za obnovu, na osnovu kojeg je i doneta uredba. To je državni program obnove. Sredstva ne obezbeđuju „Srbijavode“ i Sektor za vanredne situacije - ističe Puzović.
Mulj u „Đerdapu 2“SMANJENA PROIZVODNJA STRUJEPoplave u istočnoj Srbiji nanele su štetu u Hidroelektrani „Đerdap 2“, zbog čega je proizvodnja struje u protekla 24 časa bila za 30 odsto manja. U Elektroprivredi Srbije su rekli da je šteta velika, ali i naveli da nema opasnosti od nestanka struje.
