BATOČINA - Tuga do neba!- Nado mamina, sine moj mili, umesto da mi podariš unuke, pa da vas obilazim i decu da ti čuvam, ja moram grob da ti obilazim. Jaoj, meni jadnoj, šta sam doživela!Velika tragedijaOvako se, pognuta od bola, od svog sina opraštala Svetlana Simić, majka policajca Aleksandra Simića (28), koga je u noći između nedelje i ponedeljka nehotice u Novom Sadu ubio najbolji prijatelj i kolega Miodrag Ristić (31). Aleksandar je sahranjen u rodnoj Batočini kraj oca Ljubiše, kog je pre dvadesetak godina, takođe nesrećnim slučajem, usmrtio prijatelj, a u tužnoj povorci bilo je više od hiljadu ljudi, rođaka, prijatelja i kolega policajaca.Aleksandrov mlađi brat Tomislav stoički je podnosio bol.- Ne krivimo Miodraga jer znamo da je nehotice ubio mog Acu. Nesreća je to velika, jasno nam je... Naša kuća će uvek biti otvorena za Miodragovu porodicu - razborito je poručio Tomislav.Ne prihvata istinuNjegove reči potvrđuju i Aleksandrove i Miodragove kolege iz Novog Sada.- Bili su najbolji drugovi, nikad lošu reč jedan drugom nisu rekli. Ali, eto, kad se namesti - kaže policajac, dobar drug nesrećnih mladića.Strašna tragedija zavila je u crno i porodicu Ristić, a Miodragove kolege kažu da strahuju za njegov život jer je, posle Simićeve pogibije, dva puta pokušao da se ubije!- I dalje mi u glavi odjekuju njegovi krici, vrištanje i jauci. Nas nekolicina njegovih kolega jedva smo ga savladali kako se ne bi ubio! Kidao je sopstveno grlo od tuge i muke... Čak je i glavom lupao u „marici“. Stalno je ponavljao da mu život ne treba kad je ubio brata - priča Ristićev kolega.(S. S. - B. V.)
Branio se ćutanjemDežurni zamenik višeg javnog tužioca u Novom Sadu okvalifikovao je delo kao ubistvo sa izazivanjem opšte opasnosti. Ristić je juče izveden na saslušanje, gde se branio ćutanjem, posle čega mu je određen pritvor do 30 dana.
